Da li ste nekad razmišljali šta ručak, kafu ili kolač u restoranu čini posebnim? Zbog čega odlazimo na ta mesta i dajemo daleko više novca za ono što sami možemo spremiti? Neko će reći da je u pitanju ambijent, sam odlazak u grad, vreme koje posveti partneru ili prijatelju, prijatna muzika, lepo spremljena ili servirana hrana, mogućnost da izađe iz okvira svakodnevnog, prilika da se obuče, dotera. Šta god da je razlog, jasno je da u restoranu ne plaćamo samo hranu i piće. Da li ste primetili da čak i način na koji pristupamo hrani u restoranu nije isti? Ponašanje je skroz drugačije, odnos prema hrani, poštovanje (pažnja) koje dajemo onome što je ispred nas, bilo da je u pitanju tanjir, konobar ili drugi koji su za stolom. Znači, ne radi se samo o načinu na koji je hrana spremljena, o onome šta jedemo. U pitanju je sve ono što se unutar nas pokreće tim činom. Zapravo, u pitanju je značaj, pažnja koju tome dajemo. I, posledično, sasvim druga energija koju na taj način pokrećemo.
Da, ne radi se samo o hrani, naravno. Radi se o utiscima koji se pokrenu. A utisci su takođe hrana, jer, s obzirom da su povezani sa osećanjima, nose energiju određenog kvaliteta i suptilnosti. I, tu je ogroman prostor kada je rad na energiji u pitanju. Ne treba puno dokaza za to – dovoljno je samo da pomislimo kako se osećamo kada nešto pokrene unutar nas pozitivne utiske, koliko nas to ispuni i pokrene, a kako se osećamo kada smo povređeni, besni, razočarani. Nekad su emocije toliko jake da ih i osetimo kao mučninu i bol u stomaku, na sličan način kao što osećamo tešku ili lošu hranu. Sa druge strane, momenti zaljubljenosti, ispunjenosti i radosti čine da nemamo potrebu za hranom duže vreme.
Ono što je bitno za nas, i povezano sa onim što radimo na jogi, je način na koji možemo da utičemo na utiske. Jer, utisci uglavnom povlače iste emotivne reakcije, pa samim tim i istu energiju. Tako se desi da nam, zbog lošeg iskustva, zvuk telefona u kasne sate može pokrenuti uvek isti osećaj uznemirenosti i straha, da građevinska bušilica izazove neprijatan osećaj zbog asocijacije na zubara, a određeni mirisi da evociraju uspomene. Bez obzira da li pričamo o pozitivnim ili negativnim utiscima, bitno je za nas da primetimo u kojoj meri su oni uslovljeni, mehanični, povezani sa prethodnim iskustvima i samim tim “jači” od nas.
Dovođenjem pažnje na mesto gde utisak nastaje menjamo ono što biva unutar nas pokrenuto. To se kroz rad sa asanama i pranajamama jako lako primećuje. Kada posmatramo, na primer, kretanje daha, sama energija koju dobijamo disanjem postaje drugačija. Ako pažnju usmerimo na nosnice, i pratimo dah jedno vreme samo doživljavajući udah i izdah kroz nosnice, doživljaj daha nije isti kao kada je pažnja stomaku ili kada pratimo kretanje daha na određeni način. Pažnja menja utisak, doživljaj, energiju, menja ono što se unutar nas pokreće.
I, za kraj, predlažem da se vratimo na uvodni deo priče i proverimo ideju o hrani utisaka. Napravimo večeru u svom domu sa punom pažnjom pri pripremanju, dekorisanju, posluživanju i jedenju. Damo značaj svakom pokretu, zvuku, mirisu, ukusu. Pa i dodiru. Sva čula neka budu budna i potpuno uključena. Primetićemo, tada, koliko sama pažnja menja doživljaj i energiju koju dobijamo. Primetićemo koliko poseban i dragocen može biti svaki obrok. Zašto onda svaki ne bi bio takav? Da, znam odgovor: nemamo dovoljno volje (=energije) da to napravimo. Mnogo manje energije trošimo kada se prepustimo mehaničnim, automatskim radnjama, mislima i emocijama. Mnogo je lakše! Ali onda i mnogo manje energije pokrećemo i dobijamo. A propuštamo i najbitniji deo: ukus stvarnog.
Yoga. Umetnost pokreta. 